OVO JE SRBIJA...

Za sve što je  „neverovatno“,  moj prijatelj ima odgovor  „Ovo je Srbija“

Pročitah danas u novinama da je u subotu Resavska pećina proslavila dva jubileja, 40godina od  otvaranja za turiste i 50 godina od  njenog otkrića.  Za trenutak mi bi drago, setih se školskih dana kada smo išli na eksurziju i obišli više od  sto miliona  godina staru  Resavsku   pećinu. Svi smo bili oduševljeni prizorom koji se ukazao na samom  ulasku u pećinu.

 Znajući da je 1. januara 2010. godine Resavska pećina je postala prva srpska turistička pećina koja je primljena u članstvo Međunarodne asocijacije turističkih pećina (International Show Caves Association - ISCA).

  

 

I da je 2008.godine završen  projekat rekonstrukcije osvetljenja i elektroinstalacija u Resavskoj pećini, što ima veliku vrednosti, i značaj za pećinu, jer omogućava optimalne uslove za formiranje pećinskog nakita, a sprečava razvoj biljnog sveta, nastalog kao posledica "toplog" svetla koje je u pećini funkcionisalo preko trideset pet godina.

Setih se priče vodiča, da su pećinu otkrili čobani koji su se sklanjali od nevremena sa stadima ovaca. Jedan od čobana je 1962. godine zvanično otkriva sa svilajnačkim planinarima.

Prosto mi je  neverovatno da baš nigde u sredstvima javnog informisanja nije najavljen ovaj značajni jubilej.Nikome nije palo na pamet da se uvrsti u turističku ponudu , kako bi mnogi  zainteresovani  prisustvovali proslavi dva jubileja Resavske pećine. Sve je ostalo zabeleženo na lokalu , neko se seti da  pozove gospodina Gorana Petkovića iz ministarstva, verovatno da bi se dobili neki poeni, zahvaljujući njemu se članak našao u novinama, te smo imali priliku da saznamo da je Resavka pećina proslavila dva jubileja.A da građani upoznaju lepotu svoje zemlje? E, to nikome nije palo na pamet. Resavska pećina to nije zaslužila.

MALA ZEMLJA 1000 ČUDA.... PA ŠTA?

Srbija, mala zemlja na brdovitom Balkanu.

 Gde toliko čuda još ima? Baš nigde.

Pa da počnem sa čudima .

Krstata omorika    

                    

 Krst je nađen u boru koji je odsečen na planinskom prevoju, usred velike šume koji meštani okolnih sela od pamtiveka zovu - Krstata omorika.  Nije ovo igra prirode, ovako nešto samo je Božja sila mogla stvoriti - uvereni su meštani. Deo stabla sa urezanim krstom sada se nalazi u Slavkovoj kući. Predlažem da se uverite.

Reka koja teče uzbrdo

Da je malo čistija,Toplica bi svakako bila najlekovitija reka jer nastaje od voda iz Lukovske, Kuršumlijske, Prolom banje i još mnogo drugih. Tu se slivaju i visoko mineralizovane vode Đavolje varoši i vode neutvrđenog sastava sa Kopaonika, Jastrepca, Radan planine…
Toplicu čini posebnom njen tok kod Prokuplja: došla je do brda Hisar i tu jednostavno–potekla uzbrdo! Taj deo toka se okom registruje samo kao usporenje.
Zanimljiv rečni tok prati i neobična padina na prokupačkom delu Radan planine, na kojoj se otkočen automobil ne kreće nizbrdo, već uz njega! Proverite ako ne verujete.

Peglana kobasica iz Pirota. Južnjačka vijagra    

  

Niko ne zna tačno od kada datira ovaj specijalitet, ali se zbog činjenice da se prilikom proizvodnje ne koristi svinjsko meso pretpostavlja da je iz turskog perioda. Za spravljanje “pirotske vijagre” koriste se najkvalitetnije vrste junećeg, kozjeg i ovčijeg mesa, uz začine poput belog luka, sudžuka, koji se dodaju u velikim količinama. zatim kobasica oko mesec dana suši na tavanu, na promaji i na niskoj temperaturi, uz svakodnevno “peglanje” flašom punom vode.
O ovom Srpskom, da ne kažem Pirotskom čudu sam slučajno gledala na TVu. I sve je bilo dobro dok nisu uzeli punu flašu  Rubinovog vinjaka  sa sve etiketom i krenuli u peglanje.......
Probajte, ali zaboravite na peglanje, možda je stvarno opravdano dobila epitet “pirotska vijagra”

Đavolja Varoš    

            

Ovaj prirodni spomenik čine dva, u svetu retka, prirodna fenomena: zemljane figure, kao specifični oblici reljefa koji u prostoru deluju vrlo atraktivno, i dva izvora jako kisele vode sa visokom mineralizacijom. Ova dva u svetu retka prirodna fenomena posmatrana zajedno „Đavolju Varoš“ čine pravim svetskim čudom prirode. Atraktivnost dva neviđena čuda prirode dopunjuju okolni prirodni ambijent koji oko zemljanih figura deluje surovo, skoro mistično.

Na žalost,  na izboru za novih 7 svetskih čuda nije prošla .

Da ne pišem dalje o “čudima” dovoljno je da pogledamo TV ili pročitamo novine, a ova čuda koja mogu da dovedu goste i to one strane sa parama... pa bilo bi čudo da se toga setimo i iskoristimo ih.

Hosteli i Srbija

Skoro sam pročitala u novinama ekskluzivnu vest, IKEA otvara lanac jeftinih hotela. Razmišljajući o tome kako se pored proizvodnje nameštaja i  hrane, IKEA odlučila za hotelijersvo, shvatih da je njihova odluka izvanredna, jer je ulaganje u taj posao sigurna zarada. Pade mi na pamet da i u ovoj našoj zemlji Srbiji  imamo idealne uslove za otvaranje lanca jeftinih hotela, takođe sa vrlo malo ulaganja.

Pre par dana sam bila u Rakovici i tik uz put stoji napuštena stara fabrika sa vrlo interesantnom arhitekturom, a na pola sata od Rakovice na Dorćolu još lepša građevina, napuštenea ciglana, na Zvezdari još jedna.  Zamislite i to sve videh u jednom danu. A koliko takvih napuštenih objekata ima  po Srbiji? Ni broj se ne zna. Pitam se, šta čekamo, sva ta zdanja samo treba obojiti i dovesti nameni, a za to nam ne trebaju milioni eura,  eto lanca jeftinih hotela . Danas su inače najtraženija vrsta prenoćišta,  kapaciteti poznati kao hosteli .Takvi hosteli imaju popunjenost tokom cele godine. Prednost takve ponude je što pokriva  široku populaciju gostiju, od onih najmlađih (ekskurzije) do poslovnih ljudi.

 Prirodnu lepotu, manifestacije i bogatstvo kulturnih dobara koju Srbija može ponuditi, bez  povoljne cene smeštaja ne mogu privući veliki broj  gostiju.Treba samo malo dobre volje i ideje da se uradi nešto lepo i korisno.

Građenjem skupih, a nedovoljno popunjenih objekata, kao onaj na Staroj planini... spomenici, ČEMU? Ljudskoj sujeti i lošim ekonomistima u turizmu.