ENERGIJA: CERSIT - Program "Zdrav život za zdravu Zvezdaru"

ENERGIJA: CERSIT - Program "Zdrav život za zdravu Zvezdaru": CILJ: Socijalizacija, preventiva, borba protiv droge, omogućavanje uslova za bavljenje sportom najširoj populaciji. Sredstva z...

PROŠLOST

Prošlost našeg naroda neće nam biti potpuno jasna dok se ne ispita i njegov život,  jer "Nije samo istorija pozvana da nam skida mrak sa očiju." Zbog toga sam za temu izabrala da nešto kažem i o spremanju starinskih jela, koja su ostala očuvana " kod siromaha i brđana”,  oni su i svu ostalu tradiciju gajili nasledno, od pamtiveka do danas. U “pasivnijim” krajevima  podizane su  kamene kuće bez kreča, a središte kuće svuda je bilo ognjište. Kuhinja je kod svih naroda glavni deo kuće, ali nigde tako kao kod Srba. U srpskim selima kuhinja se naziva "kuća", a samo u gradovima – kuhinjom(volim to kod nas). Ognjište kao centralni deo u svakoj kući, gotovo kultno mesto. Pored njega se spavalo, grejalo, pekao se hleb i spremala  jela. Okruglo, elipsasto ili četvrtasto, ognjište je uvek građeno pažljivo, po tačno - sa kolena na koleno prenošenim - proporcijama, načinu građenja, materijalu koji treba upotrebiti. Tradicija.

Svugde se (i u manastiru i u otmenoj kući) jelo za stolom, koji je bio pokriven stonom prostirkom. Uz sto se sedelo na klupama, tronošcima ili stolicama. Posuđe u kojem se kuvalo i iz kojeg se jelo, bilo je "zemljano" i drveno. Poneka bogatija seoska kuća imala je i bakarno, ali ono se čuvalo samo za specijalne praznike - slave, venčanja, ispraćanje pokojnika. Iako su vremena o kojima je reč daleko, daleko iza nas, zadivljujuće je umeće onih koji su pravili posuđe za kuvanje. Na vrelom ognjištu, ono je imalo sve osobine današnjih ekspres lonaca! Rudnički suvoborski i užički kraj, bili su nadaleko poznati po majstorima koji su vešto pravili "zemljano" posuđe u kojem se meso kuvalo brzo, a ostajalo ukusno. Hleb se u selima pekao samo na ognjištu, od žitnog ili kukuruznog brašna. Žito se spremalo za jelo u zrnu, prekrupljeno ili mleveno, a kuvana pšenica i kukuruz bili su - i ostali - često spremana jela. U suvoborskom kraju, ali i u mnogim drugim krajevima Srbije, na ceni je bio bungur, koji se svugde pripremao na isti način, od ječma ili pšenice.  Od kukuruznog brašna kuvan je najviše kačamak, kome su dodavani mleko, mast, sir, kajmak, slanina... U svakoj svečanosti mnogo se jelo i pilo, uz obaveznu zdravicu. Igralo se kolo oko sofre, uz zvuke svirala i frula...

Evo nekih od jela naše narodne kuhinje koja se bore za svoj opstanak i još uvek odolevaju hamburgerima, picama.....zahvaljujući našim  prababama i babama.

 

Starinska proja
Od namirnica nam je potrebno:
kilogram projinog brašna, voda i  so.
Priprema:
Kilogram projinog brašna malo se posoli i umeša hladnom vodom da ne bude mnogo gusto. Peče se u dobro yagrejanoj  rerni četrdesetak minuta.

Čorba od spanaća, koprive ili zelja
Od namirnica nam treba:
300 g spanaća, koprive ili zelja,glavica crnog luka,kašika brašna,litar i po ode,mast ili ulje,kiselo mleko i so.
Priprema:
Propržiti na masti ili ulju sitno seckanu glavicu crnog luka, zatim  dodati 300 grama svežeg, iseckanog spanaća, a može i mlade koprive ili zelje,dodati  kašiku brašna, pa sve zajedno pržiti na umerenoj vatri , posoliti  po ukusu. Diliti  litar  i po vode, kuvati ne više od 15 minuta. Pre služenja dodati čašu kiselog mleka (može i pavlaka)  i promešati 

Podvarak na brzi način
Od namirnica nam treba :
Glavica kiselog kupusa,250 g suvih rebara ili sveže piletine,biber,lorber,200 g masti ili ulja,
Priprema:
Iseckati što sitnije kiseli kupus. Na veće komade  iseći suva rebra ili svežu piletinu. Ređati u šerpu red kupusa, red rebara ili piletine,  po ukusu dodati biber i lorberov list. Preliti masnoćom i peći u dobro zagrejanoj rerni. S vremena na vreme kupus promešati da bi se sve jednako zapeklo.

Nekada smo jeli ovako i bili zdravi, pravi, a bogami i razmnožavali se.

Naravoučenije...  u sledećem postu

OVO JE SRBIJA...

Za sve što je  „neverovatno“,  moj prijatelj ima odgovor  „Ovo je Srbija“

Pročitah danas u novinama da je u subotu Resavska pećina proslavila dva jubileja, 40godina od  otvaranja za turiste i 50 godina od  njenog otkrića.  Za trenutak mi bi drago, setih se školskih dana kada smo išli na eksurziju i obišli više od  sto miliona  godina staru  Resavsku   pećinu. Svi smo bili oduševljeni prizorom koji se ukazao na samom  ulasku u pećinu.

 Znajući da je 1. januara 2010. godine Resavska pećina je postala prva srpska turistička pećina koja je primljena u članstvo Međunarodne asocijacije turističkih pećina (International Show Caves Association - ISCA).

  

 

I da je 2008.godine završen  projekat rekonstrukcije osvetljenja i elektroinstalacija u Resavskoj pećini, što ima veliku vrednosti, i značaj za pećinu, jer omogućava optimalne uslove za formiranje pećinskog nakita, a sprečava razvoj biljnog sveta, nastalog kao posledica "toplog" svetla koje je u pećini funkcionisalo preko trideset pet godina.

Setih se priče vodiča, da su pećinu otkrili čobani koji su se sklanjali od nevremena sa stadima ovaca. Jedan od čobana je 1962. godine zvanično otkriva sa svilajnačkim planinarima.

Prosto mi je  neverovatno da baš nigde u sredstvima javnog informisanja nije najavljen ovaj značajni jubilej.Nikome nije palo na pamet da se uvrsti u turističku ponudu , kako bi mnogi  zainteresovani  prisustvovali proslavi dva jubileja Resavske pećine. Sve je ostalo zabeleženo na lokalu , neko se seti da  pozove gospodina Gorana Petkovića iz ministarstva, verovatno da bi se dobili neki poeni, zahvaljujući njemu se članak našao u novinama, te smo imali priliku da saznamo da je Resavka pećina proslavila dva jubileja.A da građani upoznaju lepotu svoje zemlje? E, to nikome nije palo na pamet. Resavska pećina to nije zaslužila.

MALA ZEMLJA 1000 ČUDA.... PA ŠTA?

Srbija, mala zemlja na brdovitom Balkanu.

 Gde toliko čuda još ima? Baš nigde.

Pa da počnem sa čudima .

Krstata omorika    

                    

 Krst je nađen u boru koji je odsečen na planinskom prevoju, usred velike šume koji meštani okolnih sela od pamtiveka zovu - Krstata omorika.  Nije ovo igra prirode, ovako nešto samo je Božja sila mogla stvoriti - uvereni su meštani. Deo stabla sa urezanim krstom sada se nalazi u Slavkovoj kući. Predlažem da se uverite.

Reka koja teče uzbrdo

Da je malo čistija,Toplica bi svakako bila najlekovitija reka jer nastaje od voda iz Lukovske, Kuršumlijske, Prolom banje i još mnogo drugih. Tu se slivaju i visoko mineralizovane vode Đavolje varoši i vode neutvrđenog sastava sa Kopaonika, Jastrepca, Radan planine…
Toplicu čini posebnom njen tok kod Prokuplja: došla je do brda Hisar i tu jednostavno–potekla uzbrdo! Taj deo toka se okom registruje samo kao usporenje.
Zanimljiv rečni tok prati i neobična padina na prokupačkom delu Radan planine, na kojoj se otkočen automobil ne kreće nizbrdo, već uz njega! Proverite ako ne verujete.

Peglana kobasica iz Pirota. Južnjačka vijagra    

  

Niko ne zna tačno od kada datira ovaj specijalitet, ali se zbog činjenice da se prilikom proizvodnje ne koristi svinjsko meso pretpostavlja da je iz turskog perioda. Za spravljanje “pirotske vijagre” koriste se najkvalitetnije vrste junećeg, kozjeg i ovčijeg mesa, uz začine poput belog luka, sudžuka, koji se dodaju u velikim količinama. zatim kobasica oko mesec dana suši na tavanu, na promaji i na niskoj temperaturi, uz svakodnevno “peglanje” flašom punom vode.
O ovom Srpskom, da ne kažem Pirotskom čudu sam slučajno gledala na TVu. I sve je bilo dobro dok nisu uzeli punu flašu  Rubinovog vinjaka  sa sve etiketom i krenuli u peglanje.......
Probajte, ali zaboravite na peglanje, možda je stvarno opravdano dobila epitet “pirotska vijagra”

Đavolja Varoš    

            

Ovaj prirodni spomenik čine dva, u svetu retka, prirodna fenomena: zemljane figure, kao specifični oblici reljefa koji u prostoru deluju vrlo atraktivno, i dva izvora jako kisele vode sa visokom mineralizacijom. Ova dva u svetu retka prirodna fenomena posmatrana zajedno „Đavolju Varoš“ čine pravim svetskim čudom prirode. Atraktivnost dva neviđena čuda prirode dopunjuju okolni prirodni ambijent koji oko zemljanih figura deluje surovo, skoro mistično.

Na žalost,  na izboru za novih 7 svetskih čuda nije prošla .

Da ne pišem dalje o “čudima” dovoljno je da pogledamo TV ili pročitamo novine, a ova čuda koja mogu da dovedu goste i to one strane sa parama... pa bilo bi čudo da se toga setimo i iskoristimo ih.