U Srbiji postoji veliki broj napuštenih ugostiteljskih objekata, zapuštenih i neafirmisanih banja, koje sa malo ulaganja i mašte možemo pretvoriti u atraktivne turističke destinacije. Stotine hotela, motela podignutih kao spomenici stoje, čemu i zašto? Ko je od nas u zadnjih desetak godina uopšte i putovao po Srbiji? Izuzetak su par atraktivnijih lokacija. Nije šteta za nas, ali generacije koje dolaze ne poznaju svoju zemlju, pa kako onda i da očekujemo od njih da je vole? Na žalost...
Nikada se nismo zapitali, gde nam deca idu na rekreativnu nastavu, kampove, ekskurzije? I opet na našu žalost, po njihovom povratku kući, shvatimo da je vreme naših rekreativnih nastava, ekskurzija i kamovanja, bilo mnogo lepše. Sada su ti isti objekti prepušteni zubu vremena, ljudskoj nemarnosti, jednostavno zaboravu. Ruglo koje se našoj deci, a i nama ne dopada.Vrlo brzo nam postane jasno zašto se sve više odlazi u inostranstvo . I tako iz generacije u generaciju, ređaju se : Grčka, Španija, Italija, Mađarska..... Ne daj Bože da ih neko pita gde se nalazi Ribarska banja ili Vlasinsko jezero?
Nisam sigurna ni koliko o tome uče u školi, da li se iko trudi da im približi lepote naše zemlje, a lepa je, najlepša.
Šta da se radi, kako napraviti Ribarske terme ili Lake Vlasina? Da li smo toliko kratkovidi i ne možemo da vidimo šta komšije rade (Terme Čatež, Harkanj banja...)? Ne treba puno ulaganja, ali treba puno dobre volje, mašte i rada.
Decenijama se bavim turizmom, nekada je bio najlepši posao na svetu (kriza je samo alibi za nerad), poslati ljude na lepa mesta, približavati im lepote koje ih čekaju, sad više nije tako. To su već teme za neke druge postove, trenutno samo razmišljam o tome šta imamo, kako je bilo i kako je sada, a kako treba da bude... družićemo se i pričati o tome.
Nikada se nismo zapitali, gde nam deca idu na rekreativnu nastavu, kampove, ekskurzije? I opet na našu žalost, po njihovom povratku kući, shvatimo da je vreme naših rekreativnih nastava, ekskurzija i kamovanja, bilo mnogo lepše. Sada su ti isti objekti prepušteni zubu vremena, ljudskoj nemarnosti, jednostavno zaboravu. Ruglo koje se našoj deci, a i nama ne dopada.Vrlo brzo nam postane jasno zašto se sve više odlazi u inostranstvo . I tako iz generacije u generaciju, ređaju se : Grčka, Španija, Italija, Mađarska..... Ne daj Bože da ih neko pita gde se nalazi Ribarska banja ili Vlasinsko jezero?
Nisam sigurna ni koliko o tome uče u školi, da li se iko trudi da im približi lepote naše zemlje, a lepa je, najlepša.
Šta da se radi, kako napraviti Ribarske terme ili Lake Vlasina? Da li smo toliko kratkovidi i ne možemo da vidimo šta komšije rade (Terme Čatež, Harkanj banja...)? Ne treba puno ulaganja, ali treba puno dobre volje, mašte i rada.
Decenijama se bavim turizmom, nekada je bio najlepši posao na svetu (kriza je samo alibi za nerad), poslati ljude na lepa mesta, približavati im lepote koje ih čekaju, sad više nije tako. To su već teme za neke druge postove, trenutno samo razmišljam o tome šta imamo, kako je bilo i kako je sada, a kako treba da bude... družićemo se i pričati o tome.
